Moja skola...

Sada nam se prawi nowa skola super....

ewo nesto o owoj sadanjoj

E kako vam je stara skola...kao i moja...i nama se pravi nowa...i dogradjuju jos jedan sprat....

a u nasu skolu su dwije skole...to je jedna zgrada kao sto widis...i sa jedne strane je moja skola a sa druge druga...

Omg...

Najbolja škola na svetu!!!
Има ту нешто што лебди поред нас. Дух старих времена је можда у зидовима. Свако ко крочи овамо је њиме пелцован. Ми смо оно што у вама отаје и после завршене школе. То је та веза између професора и ђака... Једна девојка, бивши ђак, недавно је улетела на час, изљубила ме, рекла да је добро и излетела напоље. То је дух Карловачке гимназије.
Проф. Бисерка Ненадовић, 2003.
Дух Карловачке гимназије, историја која је пребогата, а и сам осећај да си у најстаријој образовној институцији српског народа никога не може да остави равнодушним. Сви који у њу уђу, не улазе у једну образовну установу већ и у један музеј. Тај осећај је нешто што те везује. Он заокупља целог човека и мами те да долазиш и кад ниси на послу, кад завршиш школу или кад као професор одеш у пензију. Увек те нешто вуче да дођеш назад!
Проф. Раде Зејак
То се може формулисати у две речи: Професори - пријатељи. То је нешто драгоцено, нешто што остаје у најелпшем сећању.
Роберт Колар, 1994.
Не значи мени што је гимназија толико стара или што је зграда тако лепа, али има један дух који смо се трудили сви заједно да одржимо, а то је управо то - дружење, заједничка осећања, подсећање да смо сви ту једна велика фамилија, брисање строгих разлика између професора и ученика.
Нешто што би се могло назвати „ГАЈИТИ ЉУДЕ”. Правити од њих индивидуална ремек-дела, јер свако људско биће је прича за себе и свако треба да буде појединачно развијен.
Проф. Лада Јагушт, 1997.
Мислим да се о том духу, који већ тако дуго покушавамо да објаснимо, заправо, не може много рећи. Можда тек толико да се он налази свуда, да извирује из сваке учионице, из сваког кутка ове зграде, да у дворишту ђуска са нама за време одмора, да пије кафу са професорима у збориници, да нас прати на екскурзију, да чучи у сваком „оправданом” изостанку и да је са нама чак и онда када не мислимо на гимназију. Тај дух се не може објаснити ни дефинисати. Он се једноставно осећа.
Ученица Неда Недовић, 2003.
I zaista je sve tako...
1. Зашто си уписао-ла баш Карловачку гимназију?
Одлучила сам се за Карловачку због интересовања за стране језике, а ова гимназија је филолошка и, самим тим, одговарајућа за сваког ко има одређену наклоност према језицима и, уопште, друштвеним наукама. Један бивши ученик ове гимназије својим утисцима битно је утицао на моју одлуку...
Једина је посебна, другачија. Причало се о дивном односу са професорима којима се ученици могу чак и поверавати и на које увек могу рачунати. Ученици су посебни, свако има неки свој стил, а „жртве моде” се тешко могу наћи међу ђацима, што представља праву релаксацију за очи... То је било обећавајуће.
Јер пружа могућности школовања у иностранству.
Зато што даје потпуно образовање, зато што се „гаји” посебан однос између ученика и професора.
Зато што је школа са репутацијом, зато што ћу када је завршим са поносом то рећи и они који је нису завршили ће ми завидети. Наравно, и због језика - природне науке ми не иду од руке...
Јер пужа темељније знање из предмета које заиста волим. Замислите некога ко обожава српски или књижевност у Машинској школи!
Хтела сам да се удам за богослова. (Р.Ѕ. Да, пила сам воду са чесме Четири лава, али још увек не видим резултате!)
2. Да ли си се разочарао-ла?
Не, ипак има нечег посебног у речима: "Ја сам ђак Карловачке гимназије!"
4. Шта би мењао у К.г.?
Не пуно. Већина ствари су онакве какве треба да буду.
Неке професоре, неке ученике. Водоинсталације.
Па можда неколико професора и, молим вас, неке слике на зидовима. Не могу више у свакој учионици да гледам Доситеја, Вука и компанију! Годио би Толстој, Андрић, Црњански...
5. Да ли се карловачки ђаци по нечему разликују од ученика других школа?
По количини знања коју поседују и по томе што не повлађују другима. По томе што може с поносом да каже у коју школу иде и да призна да је воли без блама.
Опуштенији су и боље расположени јер их ова школа уопште не притиска.
По свему могућем, осим по биолошком пореклу (мада је и то питање...).
У нама влада дух Карловачке гимназије који немају ђаци осталих школа и који је заиста посебан, па, самим тим, и нас чини посебним.
Мислим да то не може најпрецизније да се објасни, али дефинитивно постоји нека разлика, дакле, разликујемо се по приступу људима и свету, смислу за хумор...
Зрелији, маштовитији, ведрији од других ђака. Немају страх од школе.
По мени, већину карловачких ђака професори науче да размишљају, да постављају себи питања и предано трагају за одговорима.
„И ми се састајемо, волимо не растајемо и на крају нико није сам!”
6. Да ли си инфициран К.г. Синдромом?
Веома. Сваким даном све више. Не могу да објасним себи зашто и на који начин, али присутност духа К.г. У мени и одређена зависност од ње сваким даном је све јача.
Вероватно. Школа ми се једноставно превише свиђа...
Да. Нема ми спаса.
Да, сви су инфицирани.
Наравно, мислим да су то сви, како ученици, тако професори. Увек желим да се вратим, једноставно те вуче назад.
Да, инфицирана сам. Због тога што неизмерно волим ову школу, везана сам за Карловачку нераскидивим везама.
Да, дефинитивно...
Установио сам дијагнозу, али још нисам пронашао лек (а ни нећу изгледа)...
Само мала опаска: где год изађеш у граду, а свира заиста добра музика - ту су сви карловачки ђаци.
- Kада се заљуби
Ученик Карловачке гимназије се заљубљује у пролеће, када Карловци изгледају божанствено и блиставо. Заљубљени ученик не слуша професоре!
Он одбија правило - заљубити се у пролеће и заљубљује се када нађе некога с ким може да подели своје мишљење и интересовања.
„Волим те” изговара на страном језику који учи.
Заљубљује се када процени да је њен дечко на истом интелектуалном нивоу као она!
Оцене ти нису важне када си душевно „нахрањен”...
Црвени за сваки коментар професора и друштва, срећан је и када добије 1.
„Јао, живот је диван, сви сте дивни...”
Изговара нешто што никада није мислио да изговори. Има елан за рад и философира као никада.
Вероватно изгледа смешно. А понекад и забрињавајуће...
Одсутан је на часовима и у друштву уопште, а изговара граматички неправилне реченице уз велики осмех и много збуњености.
- Када се извлачи од одговарања
Или побегне са часа, или се смеши професорици.
Као да му температура скаче на 39,20°С...
Исценира да му је позлило, само нестане.
Покушава да убеди професора да није ред на њега да одговара: „Питали сте ме прошли час!”, „Био сам дуго болестан!”, „Одговараћу следећи час - јавићу се!”
- Када бежи са часа
„Ју, кидам ја, ионако имам само 6 неоправданих!”
Више као да иде на час него као да бежи.
„Идем мало да прошетам до станице... а можда и одем кући...”
Стоји на ходнику испред учионице, следећи час је писмени из латинског, а он схвата да даље од друге деклинације никако не може да научи.
- Када правда часове
„Закаснила сам минут и по, а она ме је уписала!”
Као да су му родитељи скроз неурачунљиви, јер се углавном извлачи на њих, или као да су доктори склопили пакт са вирусима.
„Нисам успео да уђем у аутобус!”
Запетљава се у недоглед, поприма израз анђела и каже неколико пробраних речи...
Tруди се да буде убедљив и прича до детаља: „Зваће мама!” (која никада не позове)...
- Када чита лектиру
„Професорице, неко ми је у библиотеци пред носом узео последњу лектиру!”
Прочита интерпретације.
Реагује у складу са лектиром, ако је обимна цоктаће. Уопште, мислим да му није баш толико тешко да чита било шта, јер је свестан да ће се бар мало пронаћи у томе.
„Погледаћу филм!” (Али после филма чита књигу, обавезно!)
Прво прави фаце и јауче, жали се на професорицу књижевности и програм, али скоро увек прочита.
- Када иде на екскурзију
Онда су сви „откачени”, укључујући и професоре... атмосфера одлична!
Као да је дошао на Дан пива у Шведској!
- Када се доказује у друштву
Осваја их знањем из енциклопедија или пева (ма како певао).
Он је већ „доказан”, јер је научен да увек држи до свог мишљења.
„Пукли сте људи, пукли!”
Чешће би био опуштен када не би имао превелику жељу да доказује да је нешто што није.
„Ју, ладно сам добио-ла 5 из географије!”
Лажима: „Ја идем у Карловачку - ваљда ја знам!”
- Када изграђује своју личност
Вероватно је изграђује целог живота, али неке особе из овог периода имају пресудан утицај на изграђивање личности, чак и они лоши људи.
Већ у Гимназији уче га томе, а он је довољно паметан да сам изгради свој став.
„Ја то не морам да знам, то је биологија, математика, географија, хемија, физика...”
- Када га мама и тата избаце из куће са 100 евра у једном, а 18 година у другом џепу.
Труди се да буде специфичан и да, када изнесе свој став, никада ниси сигуран како то треба да схватиш.
Nadam se da ste pročitali i da vas nisam smorila sa mojom školom,ali šta ću kad je stvarno volim...Za kraj naša himna-
Razgranala grana jorgovana
Krasila je onu nasu noc
U doba mladosti, u doba radosti
u doba najlepsega sna
Secas li se one Dvorske baste
gde si mene ljubio tad ti?
U onom divnom Maju
U tvome zagrljaju,
To su bili najlepfi nam sni
Al na svetu nista nije trajno
sve to prodje svemu dodje kraj
Ljudi se sastaju, vole i rastaju i
na kraju svak je opet sam.
Ali mi smo karlovacki djaci
uspomene vracaju nas tu
I mi se sastajemo, volimo,
ne rastajemo I na kraju niko nije sam!

Hmhmh...Ivana trebala si da otvoris novu temu....

Pa šta ću kad se može puno reći i opet nije dovoljno...

Ma bre moras da otvoris novu temu,ovo je tema od *porqe.....ne znma kako joj ide nick...znaci otvori novu temu...ces da ti ja otvorim??

A to...Izvinjavam se ja mislila da tu pišemo o svojim školama...

MA NEMA VEZE SAMO SAD OTVORI NOVU TEMU,KAD KLIKNES O VASIM SKOLAMA,videces da pise moja skola i procitaj,e pa ti otvori novu temu....